POČETNA STRANA
 
 

Glava porodice Vukosav, Vule, Lukić sedi u klimatizovanoj šalter - kabini i komanduje radom modernih autodroma, "enterprajza", "brukomela" (vozić nalik gusenicama), karusela, vrteški, ringišpila... Veliki prostor, oko 2.500 kvadrata, zauzima luna park "Obilić", najstariji srpski zabavni park. Iz glavnog grada, gde žive, Lukići gotovo 8 decenija zabavljaju ljude širom Srbije. I šire. A prilikom seoba, koje traju po nedelju dana, 11 kamiona i 14 prikolica kompletnu opremu, tešku 350 tona, desetak ljudi demontira, preseljava i opet montira.
I vrti se ringišpil bezmalo čitav vek u ovoj porodici. Svuda se, po gradovima i selima, odavde do daleke Libije, pronosilo ime "Obilića". Vule Lukić treća je generacija u ovom poslu, koji je započeo njegov deda.
– Počeo je deda Vukosav ovim da se bavi još pre Prvog svetskog rata, u Kruševcu. Tada je sve bilo skromno, ni struje nije imalo, pa je ringišpil okretan ljudskom snagom. Naknada za "gurače" se znala: deset puta guraš, da bi jednu vožnju ringišpilom zaradio.
Od Vuletovog oca Milutina, koji je nasledio ringišpil biznis, počinje era "Obilića" i napretka u ovom poslu. Milutin je 1923. godine dao sadašnje ime zabavnom parku, prvi u Srbiji nabavio cirkusku arenu bez krova, a pošto se nastanio u Beogradu 1935, postao je vlasnik i prve cirkuske šatre. Radio je to godinama, pa i u vreme rata, sve do prve poratne godine kad je, zbog pada dvojice gimnastičara sa trapeza, rešio da se okrene drugoj vrsti zabave za mase.
– Tada je zabavni park radio sa biciklima koji su voženi ukrug, čamcima za ljuljanje, streljanom sa vazdušnim puškama, ringišpilom koga su okretali konji. Konj je bio dresiran da okrene tačno deset krugova pa da stane. Vremenom, usavršavao se posao, pojavili su se prvi benzinski motori koji su pokretali vrteške. Nakon toga prvi put u Beogradu elektromotor je pokrenuo ringišpil.
Posle rata, da bi osnovala Pionirski park, nova vlast konfiskovala je ringišpil, karusel i "henk" (vrtešku za decu), ali je Milutin Lukić, uporan i nesalomiv, vremenom nabavio novu opremu i nastavio tradiciju "Obilića". Po celoj bivšoj SFRJ vodio je ovaj luna park, ime srpskog junaka pronosio uzduž i popreko velike države. Sedamdesetih godina prošlog veka, pošto je Milutin umro, Vukosav je preuzeo upravljanje zabavnim parkom, značajno ga unapredio i postao primer poslovnosti u ovom nimalo lakom biznisu.
– Prvi u državi nabavili smo karting na benzinske motore, pa uz ono što je godinama sticano, išli smo širom zemlje, i stvarno mnogo radili. Tada se dobro zarađivalo i stalno napredovalo. Autodromi, mali avioni, hidraulične vrteške za vožnju odraslih i drugo postajali su novine u našoj ponudi. Ali, devedesetih godina minulog veka nastupa kriza u svemu pa i u ovom poslu. Prilično smo se zadužili da bismo 1996. godine kupili "enterprajz", u to vreme izuzetno modernu vrtešku koja se okreće brzinom od preko 60 kilometara na čas, a kad se podigne dostiže 22 metra visine. Bila je tada prva u Srbiji, četvrta u Evropi. Šest godina smo dug za tu najveću investiciju u familiji vraćali.
I tako, poslednjih godina se stiglo do 350 tona opreme. A 2001. "Obilić" je stigao i u Libiju. Zahvaljujući nabavci "enterprajza" Italijani su čuli za Lukiće i ponudili im da odu na sever Afrike. Sedam dana se morem putovalo, a u Libiji se sedam meseci boravilo.
– Naš princip rada je: uvek dobrodošlica korisniku, lepa reč, pokoji žeton gratis. A čovek se najbolje pokazuje kakav je preko odnosa prema deci. Zato kod nas na dečjem karuselu piše: Dete ne smeš sputavati, niti na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek postati.
Vule Lukić je glava porodice sa 11 članova. Sinovi Dragan i Zoran su sa ocem u ovom poslu odmalena (Zoran je sa samo 13 dana donet u Guču na Sabor trubača, gde je bio luna park), a sada i njihovi mlađi idu istim stopama. Gazda Vule ime petoro unučadi (jedan od njih se zove po dedi, treći Vukosav u petoj generaciji) i sva su na neki način uključena u posao: neko radi, neko se vozi, kaže uz osmeh njihov deda.